Грабљивица у ноћи
Сцена, као у сну, сунце се из језера рађа,
на зеленој обали кућа, а у језеру бела лађа
ти на прозору, обасјана зором као богиња
а ја заљубљен док ми последња нада тиња
Или, ти стојиш на обали запаљеног мора
милион пловећих искри и ти као сјајна зора
гледаш далеко, знаш да сам роб твога погледа
само да са твојих усана једем слатког меда
Замисли ноћ и ти на постељи од свиле
и зрачке три свеће што ти по кожи миле
а ја жељан да ми на ухо шапнеш речи меке
да нас ноћи одведу у далеке земље неке
Све су свесне својих ужасних моћи
и вребају нас тихо, грабљивице у ноћи
не дају нам мира, баш никакве шансе
да бар једном победимо на пољу романсе
Не гајимо више баш никакве наде
она нама царује, од ње су нам јаде
и нема трика да побегнеш од скота
јер се не може живети без та два ока
Девојко, мог срца затворе, не вребај више
овде сам, залудан стојим, дишем све тише
предајем се на вољу твојој великој моћи
само ми дај да сам једном твој освајач у ноћи