Неми дијалог

-Плашим се...-

-Чега се плашиш?-

-Не знам...-

-Па како онда знаш да се плашиш?-

-Знам да осећам страх-

-Истина, слобода је дивна и ужасно страшна ствар-

-Па зашто ме онда ослобађаш?-

-Зато што ако те будем и даље чувао, може те појести заборав-

-Па ти ме нећеш заборавити-

-У то сам некада био сигуран-

-Плашиш се...-

-Да... зато те морам ослободити-

-Али шта ћу ја са том слободом радити?-

-Шта год ти је воља-

-Али моја воља је твоја...., свака реч коју сам икада изговорио, плод је твог ума..., сваки корак који сам направио, ти си ме натерао.-

-И доспео си даље него што ћу ја икада моћи-

-Ја сам без твог гласа мутав-

-И сигуран сам да ћеш рећи више него да ја вичем из свег гласа.-

-Хоћу ли бити усамљен?-

-Не док ја покрећем перо, све што желим себи, теби ћу дати дупло, учинићу те онаквим какав ја никад не могу бити. Даћу ти једнако из рога благодати као и из рога искушења-

-Хоћу ли се бојати?-

-Свакако, али ћеш ти ипак устати да се бориш-

-Мислим да ћу бити ужасно сам-

-Нећеш, веруј ми, ја сам тек један удисај иза тебе, бележићу сваку твоју реч, сваку помисао, кроз тебе ћу и ја живети.-

-Али мој живот траје колико и твоја прича, умирем чим се заврши-

-Али за то кратко време ти ћеш проћи више него ја у пет живота, а моћи ћеш стално да се враћаш. Кад год се покрену странице.-

-Било како било, не можемо се мењати, ја завидим теби, ти завидиш мени, на крају свако ће одиграти своје улоге и остати са своје стране оловке.-

-Тако је, и док је перо у мојим рукама, желим ти да нађеш мир у улози коју ти додељујем-

-И ја теби желим храброст да учиниш оно што желиш да ја учиним уместо тебе.-