Растанак

Руже мирисне, љубавне латице, данас ми свенуше
И сјајни мермер, као твоје анђеоско лице, мрви се
Сав свет изјаловио се, срећни тренуци ми се расуше
Напуштам, кроз велику капију, а опет тесно вучем се

Твога лица сјај губи се и гасне, оставља ме у мраку, као сен нестајем, гладан те и жедан, чамићу у паклу

Твоје око бисерно краси суза тешка и горка,

ето је како ти у валу клизи низ образ

А мене сваки корак као стотину ножева боли,

а твој поглед ме са прозора прати,

Љубави моја, за мене си недостижна,

далека као усамљена звезда,

Ево и моје лице суморни потоци квасе,

и душу ми кидају бесне поноћне звери

А моје очи, пуне суза, на све трубе циче,

да волеће само твоје и ниједне више!