Витешка

Векови давно низ друм прошли
трагови ваши само су остали

Вода је давно воденицу оставила
и своме мору мрачан пут наставила

Ноћ је пала, а дан нам се не ближи
зли и пакосни и сунце од нас бежи

Зато пођите, ви, орлови смели
дружина витезова, сви јаки и смели

Ви сте светло што таму опара
Ви сте јунак што на аждају удара

Сваки, поносно, свој сјајни оклоп носи
С њим као мачу у боју и греху пркоси

Витез са истином о појасу ходи
чак и кад у смрт тај пут га води

Штитом правде, од сејача страха
нејаке брани и протерује врага

А заувек памти свој завет дати
чини добро, не очекуј да ти се врати

Као усамљен свитац, последња нада, сијај у ноћи

И док сија и један, ваше време никад неће проћи